Значај Законоправила Светог Саве

English Title: The Significance of Saint Sava’s Zakonopravilo

 

Годишњак, год. ХVIII, бр. 18 (2019), стр. 51–66.

DOI 10.7251/CPBFSVO1918051S

 

Преузми PDF

 

Саша Шољевић

Универзитет у Источном Сарајеву

Православни богословски факултет „Свети Василије Острошки“

Република Српска, Босна и Херцеговина

sasa.soljevic@bogoslovski.ues.rs.ba

 

Апстракт: Законоправило Светог Саве је зборник световног и црквеног законодавства којим је српски народ добио хришћански поглед на Цркву, државу и друштво. Свети Сава је разумео колико је законодавна делатност значајна не само за организовање Цркве, него и за целокупан живот народа, јер Црква не означава само заједницу људи са Богом, него и међусобну заједницу људи. Свети Сава је опомињао да сви који желе да живе по Законоправилу треба да се кроз молитву и покајање очисте од сујете, мржње и зла. Народ има праве вредности само ако живи јеванђелским животом и у својој историји оваплоћује богочовечанске вредности. У Законоправило нису укључени они правни зборници који су учили о универзалном ауторитету византијског цара и цариградског патријарха. Напротив, Законоправило је резултат оригиналне кодификације римско-византијског права. Сврха црквених канона је да чланове Цркве руководе на путу обожења и спасења, а црквене епитимије имају педагошки циљ – покајање и интеграцију грешника у црквени живот. Кроз Законоправило римско-византијско право снажно је продирало у живот народа, нарочито у породично и имовинско право. Држава је рано схваћена као заједница свих верних, као мистично тело којим управљају краљ и архиепископ. У држави Немањића симфонија Цркве и државе остварена је потпуније него у Византији, није било цезаропапизма, него су јасно одређене надлежности владара и надлежности поглавара Цркве.

Кључне речиЖичка архиепископија, симфонија у односима Цркве и државе, ортодоксија и ортопраксија, апостолска правила, правила Светих Отаца, васељенски и помесни сабори, епитимије, икономија, часни домови.

 

-

SummarySaint Sava’s Zakonopravilo is a collection of secular and ecclesial laws that gave Serbian people a specific Christian view of Church, state, and society. Saint Sava has understood the importance of the law for organization of Church and people, because Church does not signify exclusively the communion of human beings with God, but also the communion of human beings among themselves. Saint Sava insisted that all who want to live in accordance with Zakonopravilo should cleanse themselves from vanity, hatred, and evil by the means of prayer and repentance. A nation possesses true values only if it lives a Christian life and if it incorporates Christian values in its history. Zakonopravilo does not contain legal collections that insist on universal authority of both Byzantine Emperor and Ecumenical Patriarch. As the matter of fact, Zakonopravilo is a result of original codification of Roman-Byzantine law. Goal of Church canons is to lead the members of the Church on the way of deification and salvation, while ecclesial punishments have pedagogical goals, and that is repentance and reintegration of a believer back into the Church life. Thanks to the Zakonopravilo, Roman-Byzantine law has become an important part of the life of people. The state was very early understood as a communion of all the faithful, as a mystical body ruled by the King and Archbishop. In the Nemanjić domain the symphony of Church and state was realized more fully than in Byzantium, for there was no caesaropapism; the domains of ruler and Church authority were clearly separated.

Key words: Archbishopric of Žiča, symphony of Church and state, orthodoxy and orthopraxy, rules of the Apostles, rules of Church Fathers, Ecumenical and local councils, Church punish-ments, iconomy, houses of mercy.

 

© 2019 by author

 

Licensee: Godišnjak, journal of Faculty of Orthodox Theology „Saint Basil of Ostrog“

 

This article is licensed under the term of the Creative Commons Attribution-NonCommercial-ShareAlike 4.0 International (CC BY-NC-SA 4.0)