Увод у литургијско богословље наоса

Апстракт: Рад се бави интердисциплинарним истраживањем структуре, динамике и смисла богослужбеног простора намењеног сабрању народа Божијег. Примарни предмет анализе је функционисање наоса са Евхаристијом као полазиштем и крајњим назначењем. Како је црква (храм) једна од еклисиолошких парадигми Цркве, тако је и наос еклисиолошко изображење Лаоса. Аутор тежи да у што сажетијој форми преиспита мноштво перспектива из којих се може сагледавати овако сложен проблем, па између осталог анализира и динамичко одвијање литургијске радње у наосу с обзиром на став и положај тела, оријентацију, смер и начин кретања учесника богослужења. У циљу коначног декодирања литургијско-богословске функције наоса рад нарочито проучава пречишћени математичко-архитектонски символизам овог простора, схваћеног као опредмећење „Нове Твари“ у Христу.

Кључне речи: Литургијско богословље, црквена архитектура, христологија, лаици, символи, философија простора.

Summary: The theme of this paper deals with an interdisciplinary study of the structure, dynamics and meaning of the central religious service intended for the Eucharistic assembly of laity and all the fullness of the Church. The primary subject of the analysis is the function of the nave, with the Eucharist as the starting point and the final indication. As the church is one of the ecclesiological paradigms of the Christian Church, so the nave is ecclesiological icon of “people of God”. The paper therefore wants to summarize in a concise form a multitude of aspects from which this complex problem can be perceived, and among other things analyzes the dynamic devotion of worship in the nave, given the posture and position of the body, the orientation, the direction, and the way of the participants in the worship service. In order to decode the liturgical-theological function of this place, this research is particularly studying the purified mathematical-architectural symbolism of the nave, understood as the “new creation in Christ. The author concludes that the harmonious proportions, the boldness of the construction and the experience of the volume of the nave with their beauty and richness of meaning, just as the iconography does, creates the liturgical ambience of an adequate transcendence of the Eucharistic symbol.

Key words: Liturgical theology, church architecture, Christology, laymen, symbols, philosophy of space.