The Haywain Triptych: A Painted Sermon on the Fruits of Avarice

Abstract: The Haywain Triptych is a set of three painted oil on oak panels that contain a complete frontispiece on the exterior and a three-part composition on the interior. It dates to approximately 1510–1516. It was painted by Hieronymus Bosch as a visual sermon that discusses the various evils that arise from avarice, most notably violence and aggression. The imagery that is used is drawn from several theological sources. Bosch uses motifs mostly inspired by the Modern Devotion movement and popular theological literature of his time, including the Vulgate translation of the Bible, Augustine, Aquinas, à Kempis, Chrysostom, and Bernard of Clairvaux. The most significant image used is the allegory of hay as a representation of temporal wealth, which is a motif sourced from the Dutch translation of the Vulgate and the popular literary imagery of Bosch’s time. The triptych is a judgment scene that follows original sin, the situation of fallen humanity with regard to avarice, and the ultimate result of sin through death. It also contains a message of entreaty to put aside the sins that come from worldly riches and to follow the righteous path through poverty toward Christ.

Key words: The Haywain Triptych, Hieronymus Bosch, avarice, aggression, original sin.

Резиме: Триптих кола сијена Јеронима Боша, настао између 1510. и 1526. године,  тродијелна је цјелина коју чине три храстова панела осликана уљаним бојама. Вјешто користећи симболизам и библијске алузије, Бош овим дјелом илуструје зла која проузрокује среброљубље. Исказујући тежину „правог пута“ ка Христу кроз побожно сиромаштво, чеони дио триптиха даје контекст унутрашњим панелима. Насупрот томе, три унутрашња панела илуструју среборљубље, односно начине на које се оно испољава у нашим животима. Са лијева надесно, композиција дјела нас прво упознаје са Адамовим гријехом, који Бош користи да објасни палост људског рода приказану на средишњем панелу. Кола са сијеном, која доминирају централном сценом, приказ су пролазног богатства, као и насиља и трагедије које га окружују те су тиме и Бошова интерпретација злих плодова среброљубља. За Боша, среброљубље је мотив за убиство, превару, самоуништење и рат. Његов свеобухватни утицај квари све нивое друштва и наводи на најниже радње. Крајње посљедице среброљубља по духовни живот Бош исказује на десном панелу, гдје је приказана сцена пакла у који увире ова својеврсна процесија среброљубља. У историји умјетности Триптих кола сијена се обично посматра као моралистичка слика, док аутор овог рада види триптих као визуелну проповијед, односно као упозорење против деструктвине преокупације земаљским богатствима. Овај рад анализира Триптих кола сијена из богословске перспективе, пружајући контекст за његово разумијевање. Не само ово дјело, већ и цјелокупан Бошов опус, утемељени су у богословском миљеу његовог доба, као и у популарним вјерским дебатама и идејама које су се шириле сјеверном Европом у предвечерје реформације. Триптих кола сијена дио је западне али и шире хришћанске богословске традиције и директно упућује на богословска дјела Августина, Аквинског, а Кемпијског, Златоустог, Бернарада од Клервоа, а од библијских превода на Вулгату. Стога и овај рад идентификује паралеле између богословских дјела популарних у Бошово вријеме и самог триптиха, и разматра начине на које су она утицала на Бошово стваралштво.

Кључне ријечи: Триптих кола сијена, Јероним Бош, среброљубље, агресија, прародитељски гријех.