Статус СПЦ у РС БиХ после доношења Устава из 1974. године

English Title: The Status of Serbian Orthodox Church in the Republic of Bosnia and Herzegovina after the Ratification of the Constitution in 1974

 

Годишњак, год. ХVII, бр. 17 (2018), стр. 126–140.

DOI 10.7251/CPBFSVO1817126S

 

Преузми PDF

 

Саша Шољевић

Универзитет у Источном Сарајеву

Православни богословски факултет „Свети Василије Острошки“

Република Српска, Босна и Херцеговина

asoljevic@gmail.com

 

Апстракт: Устав и закони СФРЈ одредили су да је исповедање вере приватна, а не јавна ствар, чиме су верници стављени у дискриминисан положај. Иако су црква и држава биле формално одвојене, а цркве и верске заједнице имале право да самостално утврђују и уређују своју организацију држава није чувала неутралност у верским питањима, него је контролисала њихов рад и мешала се у њихове послове. Друштвена маргинализација СПЦ и притисци власти били су израженији од притисака према другим верским заједницама. То је било много приметније после доношења савезног Устава 1974. године, којим су уведени елементи конфедералног уређења. Изграђивањем републичке државности у СР БиХ репресија према СПЦ је појачана, што се огледало у хапшењу свештеника, забранама прикупљања прилога у црквене сврхе и наставку отуђивања црквене имовине. СР БиХ била је бастион догматизма и цензуре све до краја осамдесетих година.

Кључне речиСрпска православна црква, Устав из 1974. године, Закон о правном положају верских заједница из 1976. године, Републичка комисија за верска питања, верске слободе, секуларна религија, клерикализам, републичка државност, обнова верског живота.

 

-

SummaryThe Constitution and the laws in Socialist Federal Republic of Yugoslavia implied that religion is strictly private matter, thus discriminating the believers. Although the Church and State were formally separated, and churches and religious communities were formally allowed to organize themselves autonomously, the State did not preserve its neutrality in religious matters but controlled and influenced the religious institutions. Social marginalization and governmental repressions were much more severe against Serbian Orthodox Church than against other religions. It was even clearer after the ratification of the Constitution in 1974 that introduced confederate elements. The enhancement of republican statehood in Bosnia and Herzegovina resulted in more severe repressions against Serbian Orthodox Church, which was obvious in many arrests of priests, prohibitions against collecting contributions for ecclesial matters, and further confiscation of church property. Bosnia and Herzegovina was the bastion of dogmatism and censorship almost until the breakup of Yugoslavia.

Key words: Serbian Orthodox Church, the 1974 Constitution, the 1976 Law on legal position of religious communities, Republican commission for religious matters, religious freedom, secular religion, clericalism, republican statehood, renewal of religious life.

 

© 2018 by author

 

Licensee: Godišnjak, journal of Faculty of Orthodox Theology „Saint Basil of Ostrog“

 

This article is licensed under the term of the Creative Commons Attribution-NonCommercial-ShareAlike 4.0 International (CC BY-NC-SA 4.0)