Статус Рељевске богословије 1882–1918. године

Апстракт: Аутор у овоме раду пише о положају Рељевске богословије од њеног оснивања 1882. године до пресељења у Сарајево у годинама Првог светског рата. Земаљска влада која је финансирала Богословију строго ју је надгледала и усмеравала њен рад. Влада је одобравала наставни план и програм Богословије, док је ректора и професоре постављало Заједничко министарство финансија у Бечу; више професора било је удаљено из Богословије због националног рада. Репресија над митрополијама, црквено – школским општинама и конфесионалним школама била је константна, и то у служби припремања за анексију Босне и Херцеговине. Рељевска богословија реформисана је 1892. године и изједначена са осталим државним заводима. После завршетка борбе за црквено-школску аутономију Богословија је 1909. године доживела ревизију наставног плана и програма; тада је званично названа Српско-православно богословско училиште. У годинама Првог светског рата Рељевска богословија била је једина српска школа која није затворена, али је радила под појачаном контролом Земаљске владе, која је од управе и професора захтевала да изграђује „аустроугарско родољубиво расположење“ међу ученицима. Ратне године биле су обележене изолованошћу, сиромаштвом, оскудицом хране и малим бројем ученика у Богословији, која је 1917. године премештена у Сарајево.

Кључне речи: Рељевска богословија, Земаљска влада, Сава Косановић, Георгије Николајевић, Бенјамин Калај, борба за црквено-школску аутономију, Димитрије Јанковић, Први светски рат.

Summary: In this paper, the author explores the status of Reljevo Seminary from its founding in 1882 until its move to Sarajevo during First World War. The Government financed the Seminary and strictly controlled it. The Government also approved the curriculum of the Seminary, while the rector and the professors were appointed by the Joint Ministry of Finances in Vienna; many professors were expelled from Seminary because of their national agenda. Metropolitanates, ec-clesial and educational municipalities, and confessional schools were under constant oppression during the preparations for the annexation of Bosnia and Herzegovina. The Reljevo Seminary was reformed in 1892 and equated with other civil offices. After the struggle for the autonomy of ecclesial education had ended, the Seminary revised it curriculum in 1909; in the same time, it was officially named Serbian Orthodox Seminary School. During the First World War, Reljevo Seminary was the only Serbian school that was not shut down, but it was more intensely su-pervised by the Government, which demanded professors to inject “Austro-Hungarian patriotic feelings” among the students. The years of war were marked by isolation, poverty, the lack of food, and the lack of students in the Seminary, which moved to Sarajevo in 1917.

Key words: Reljevo Seminary, Territorial Government, Sava Kosanović, Georgije Nikolajević, Benjamin Kalaj, struggle for ecclesial-educational autonomy, Dimitrije Janković, First World War.