Спомињање на Предложењу и ходатајствена молитва
English title: Commemoration at the Prothesis and the Intercessory Prayer
Годишњак, год. ХХIV, бр. 24 (2025), стр. 51–68.
DOI 10.7251/CPBFSVO2524051T
Тупеша Ненад
Универзитет у Источном СарајевуПравославни богословски факултет„Свети Василије Острошки“, Фоча
| Апстракт: Чин Предложења је литургијско последовање које је од првобитних и једноставних форми прешло веома дуг пут до коначног уобличавања у византијској литургијској форми каква је доспела до нас. Чин Предложења у литургичком вокабулару често се назива πρόθεσις или προσκομιδή. Наиме, ови термини данас се схватају као истозначни јер се односе на припрему дарова за Евхаристију. До овог терминолошког поистовећивања је дошло улед промене места припреме дарова која ја била нераскидиво везана за крајњу кулминациону тачку Литургије, а то је анафора. С обзиром на то да је ова свештена радња током свог историјског развоја и усложњавања почела да представља умањену слику Свете Литургије, преузимајући многе елементе централне евхаристијске молитве, многи тумачи у жељи да што веродостојније изразе све оно што се збива у овом литургијском свештенодејству ишли су различитим путевима. Ипак, сви су се усагласили са чињеницом да овај чин, иако већ више векова претходи Литургији, смисао добија од анафоралне молитве у којој врхуни. У том контексту схватао се и смисао спомињања на проскомидији и у ходатајственим молитвама. Циљ рада је да кроз анализу извора и релевантних студија прикаже кратак пресек историјског развоја припреме дарова и односа анафоралног спомињања према спомињању на проскомидији, узимајући у обзир не само источне Литургије него и западне. Кључне речи: Литургија, Евхаристија, Анафора, Предложење, Проскомидија, припрема дарова, ходатајствена молитва. |
|
Summary: Analyzing the rite of Prothesis (Proskomedia) on the basis of sources and patristic interpretations of the Holy Liturgy, as well as relevant contemporary studies, we have tried to explain the process of this rite’s complication and distancing from its original form. In ancient times, the Prothesis was a simple rite of preparation of the holy gifts (bread, wine, and water) that the faithful used to bring to the Eucharist. According to the sources, the preparation of the gifts was done before the Anaphora and did not include any kind of commemoration. In the Anaphora, the commemoration had its place in the intercessory prayer, although its place and form varied in Eastern and Western Liturgies. In time, the Eastern rite of Prothesis adopted many elements of the Anaphora, thus becoming its apparent copy. The commemoration thus became one of the central elements of the Prothesis, which in the 11th century developed into a complete rite that had its place right before the Liturgy. Due to an excessive emphasis placed on commemoration, including the mentioning of the specific categories that accompanied the extraction of the particles from the prosphoron, the very preparation of the holy gifts was given secondary importance. Nevertheless, the fullness of the Sacrifice was preserved exclusively in the Anaphora, thus eliminating the danger of faulty theologicalconclusions about the self-sufficiency of Prothesis. Key words: Liturgy, Eucharist, Anaphora, Prothesis, Proskomedia, preparation of the gifts, intercessory prayer. |
© 2025 by author
Licensee: Godišnjak, journal of Faculty of Orthodox Theology „Saint Basil of Ostrog“
This article is licensed under the terms of the Creative Commons Attribution-NonCommercial-ShareAlike 4.0 International (CC BY-NC-SA 4.0)
Православни богословски факултет
