Рукописна и штампана ћирилична баштина у радовима архимандрита Леонтија Нинковића и Христифора Михајловића, Вукових сљедбеника из Херцеговине

Апстракт: У раду ће бити ријечи о научној и културолошкој дјелатности архимандритâ Христифора Михајловића и Леонтија Нинковића, Вукових сљедбеника из Херцеговине, који су се у науци афирмисали као истраживачи српске културне баштине за вријеме аустругарске владавине (1878-1918). Посебан допринос дали су истраживању ћириличке рукописне и штампане грађе. Из аспекта науке о књизи, у овом раду се говори о библиографском и књижевноисторијском значају њихових дјела. Из лингвистичке перспективе дјелимично су нотиране основне ортографске и фонетске карактеристике записа на србуљама библиотека Добрићево и Завала.

Кључне ријечи: Србуље, манастирске библиотеке, библиографија, Вук Караџић, Христифор Михајловић, Леонтије Нинковић, српски културни споменици Херцеговине, српски језик, ортографија, историја, књижевност.

Summary: In this paper, the authors explore scientific and cultural activities of archimandrites Hristifor Mihajlovic and Leontije Ninkovic, the followers of Vuk Karadzic from Herzegovina, who were acknowledged researchers of Serbian cultural tradition during Austro-Hungarian rule (1878-1918). They have especially contributed to the study of written and printed Cyrillic materials. From the aspect of literary science, this paper explores both bibliographical and literary-historical significance of their works. From the linguistic perspective, the authors have partially noted some basic orthographic and phonetic characteristics of the inscriptions on Srbulje from the libraries of Dobricevo and Zavala.

Key words: Srbulje, monastery libraries, bibliography, Vuk Karadžić, Hristifor Mihajlović, Leontije Ninković, monuments of Serbian culture from Herzegovina, Serbian language, orthography, history, literature.