Религијски национализам као искушење савременог свештенослужења

Апстракт: Етнофилетизам (религијски национализам) јесте стварно искушење савременог свештенослужења, што не би требало разумети као порицање народности. Реч је о опасности колективног егоизма на несигурним темељима порекла и припадности, што битно успорава стварање боголике личности и заједнице. Такође, неопходно је разликовати црквену саборност од идеолошких или етничких удруживања. Само онда када успемо да се преобразимо самокритиком као подвигом тражења добрих решења моћи ћемо да покренемо стварни бољитак у свету. Тако можемо да постанемо ангажовани људи који показују разумевање и остварују јеванђелско усмерење да „већи служе мањима“ (Мт 20, 26–27).

Кључне речи: Црквеност, народност, мисија, саборност, удруживање.

Summary: Ethnophyletism (religious nationalism) is a real temptation in contemporary pastoral practice, but it should not lead to denial of nationhood. It is, however, a danger of collective egoism that stands on shaky basis of origin and belonging, which significantly slows down the creation of God-like personhood and community. It is also necessary to differentiate between ecclesial catholicity and ethnic associations. If we succeed to change ourselves by the means of self-criticism, then we will be able to make things better in the world. We will become engaged and understanding people, thus realizing Biblical imperative of serving everyone (Matthew 20: 26–27).

Key words: Church, nationhood, mission, catholicity, associating.