Први српски архијерејски чиновник (САВ 7) из 1675. године

Апстракт: Намера рада јесте анализа рукописног архијерејског чиновника који се чува у ризници манастира Савина под сигнатурним бројем 7. Може се рећи да је у питању први архијерејски чиновник у српском литургијском предању у пуном смислу те речи. У раду се анализира његова богослужбена структура која показује да се кроз овај рукопис јасно уочава вишеслојност богослужбених утицаја епохе и да је реч о рукопису мешовите редакције. У том смислу је јединствен, јер до сада није пронађен ниједан сличан архијерејски чиновник српске редакције. Такође, разматра се и да ли је приликом рада на овом рукопису примењен метод критичког или некритичког преписивања.

Кључне речи: Архијерејски чиновник, Литургија, Велики вход, речи установљења, причешће, Христофор Рачанин.

Summary: The aim of this paper is to provide a thorough analysis of a particularly significant manuscript – the Hierarchal Euchologion (Archiereus’ Office Book) preserved in the treasury of the Savina Monastery under the signature number 7. This manuscript is of special scholarly interest, as it can, based on currently available data, be considered the earliest known hierarchical euchologion within the Serbian liturgical tradition in the fullest sense of the term. The focus of the study is a detailed examination of its liturgical structure, which reveals a complex composition shaped by the interweaving of various liturgical influences characteristic of the era in which it originated. This layering and fusion of different liturgical elements clearly indicate that the manuscript belongs to a mixed recension, wherein multiple traditions are interwoven. Such structural features render this particular office book unique within the corpus of Serbian liturgical manuscripts. To date, no comparable manuscript of this type has been identified within the Serbian recension, which grants it exceptional value from both a liturgical-historical and codicological perspective. The paper also closely examines the nature of the copying process itself – whether the text was transmitted critically, involving conscious editorial interventions and adaptations, or whether it was copied uncritically and mechanically, without deeper understanding of the liturgical logic. These aspects of the analysis allow for the manuscript to be viewed as an important historical witness to the processes and influences shaping the liturgical practices of its time, as well as a material trace of both continuity and transformation within the Serbian ecclesiastical tradition.

Key words: Archieratikon, Liturgy, Great Entrance, Words of Establishment, Communion, Hristofor Račanin.