Негативна инклузија – једна стара (теолошка) парадигма и питање „признавања“ другог у међурелигијском дијалогу у Босни и Херцеговини

Апстракт: Међурелигијски дијалог у Босни и Херцеговини до сада се углавном догађао без уношења теолошког садржаја вјерских заједница у његово средиште, као својеврсна међурелигијска реторика. Аутор се у предложеном раду залаже за поновну актуелизацију теолошких тема као кључних за међурелигијски дијалог, нарочито у дијалогу муслимана и хришћана. Полазећи од приговора појединих исламских учењака да су муслимани суштински „неравноправни“ у дијалогу јер је њихово мјесто у свештеној повијести јудаизма и хришћанства – „непризнато“, аутор показује да су и сами муслимани склони да гледају на Јевреје и хришћане кроз призму „негативне инклузије“ – укључивања оног другог у свој поглед на свештену повијест, али са јасним указивањем на „јеретичност“ оног другог. Посебна пажња посвећена је концепту „тахрифа“ – „искварености“ данашњих свештених писама јудаизма и хришћанства, који је повезан са честим навођењем признавања „народа књиге“ у међурелигијској реторици са муслиманске стране.

Кључне ријечи: Међурелигијски дијалог, муслимани, хришћани, Јевреји, народи књиге, тахриф, негативна инклузија, библијски критицизам.

Summary: Interreligious dialogue in Bosnia and Herzegovina was up until now mostly conducted without bringing theological content of religious communities to its core, i.e. it was conducted as a kind of interreligious rhetoric. The author calls for re-actualizing of theological themes as key elements in interfaith dialogue, especially in the dialogue between Christians and Muslims. Starting from the objection of certain Islamic scholars that Muslims are essentially unequal in the dialogue because their place in sacred histories of Judaism and Christianity is unrecognized, the author shows that Muslims themselves usually view Jews and Christians through the prism of “negative inclusion“ – by including the other in their own view of sacred history, while in the same time emphasizing his“hereticity. The author pays special attention to the notion of “tahrif” – “corruption“ of modern holy scriptures of Judaism and Christianity, which is essential part of often heard recognition of the“people of the book in interreligious rhetoric of Muslims.

Key words: Interreligious dialogue, Muslims, Christians, Jews, the people of the book, tahrif, negative inclusion, biblical criticism.