Молитва анамнезе у неким западним анафорама

Апстракт: Евхаристијски опит Цркве Божије посведочен је свеукупним литургијским предањем, а пре свега свештеним и свесавршеним спомињањем. Евхаристијско спомињање није ништа друго до пројава Царства Божијега, које се доживљава као вечна садашњост у којој је присутна прошлост и будућност. Под силним дејством овог доживљаја свеукупно оваплоћено богословље, тј. Литургија, може се схватити као велико спомињање (анамнеза) које у себе укључује благодарење, приношење и сам призив Духа Истине. Отуда у свим литургијским типовима свештено спомињање заузима централно место јер верно сведочи о великој тајни побожности у коју се несебично погружавамо и исту предокушамо на неисказан начин. Стога се увек и изнова јавља жеђ и потреба да се и сами нађемо на благодатном простору јерургијског спомињања богословствујући о њему у светлости онога што је било, што бива и што ће по обећању Божијем бити. Осећајући ту жеђ за оваполоћеним богословљем које се јасно открива у евхаристијском тајнодејству, аутор се у раду бави местом и богословским садржајем молитве анамнезе у најдревнијој Иполитовој анафори и појединим западним литургијама. На тај начин се преко молитве анамнезе даје могућност правилног сагледавања развоја и свих осталих, условно речено, елемената молитве анафоре који чине јединствену целину.

Кључне речи: Анафора, Литургија, анамнеза, Евхаристија, молитва, Тајна Вечера, Речи установљења.

Summary: The Eucharistic experience of God’s Church is witnessed by its liturgical tradition, and especially by its sacred and perfect reminiscence. Eucharistic reminiscence is a revelation of the Kingdom of God as eternal present accompanied by the past and the future. Due to the force of such an experience, complete incarnated theology, i.e. Liturgy, is understood as a great reminiscence (anamnesis) that includes thanksgiving, offering, and invocation of the Holy Spirit. That is why in all liturgical types the sacred reminiscence occupies the central position because it witnesses the great mystery of piety in which we enter and experience it in untold ways. We always feel need to be present at the hierurgical reminiscence, theologizing about it as something that happened, that happens, and that will happen, according to God’s promise. Feeling that same thirst for incarnated theology, the author explored the position and theological content of the prayer of anamnesis in most ancient Hippolyte’s anaphora and in certain Western Liturgies. This approach to prayer of anamnesis enables us to review all other elements of prayer of anaphora that make a single whole.

Key words: Anaphora, Liturgy, anamnesis, Eucharist, prayer, Last Supper, words of institution.