Мемра прва мар Исака Учитеља Сиријца о љубави према учењу

Апстракт: На почетку рада, аутор нам представља проблем у вези са одређивањем и дефинисањем тога ко је Исак из наслова мемре. Показује да према једном од најранијих извора који говори о овом проблему, писму Јакова Едеског († 708. године), постоје три Исака који су (бар делимично) живели у V веку и на приближно истом простору. Помињући још неке изворе, задржава се на „Предговору“ П. Беджана који је објавио сирски текст ове мемре и на студијама Т. Бу Мансура у којима се види да су од 19. века до данас научници различито гледали на број личности које су писале списе сачуване под именом Исак, а које су из овог периода. Након овога, ослањајући се на анализу Т. Бу Мансура, аутор указује да је писац мемре вероватно Исак који је у историји познат под именом Исак Антиохијски, антихалкидонац. Следи преглед садржаја мемре и коментар у којем се аутор осврће на важност ишчитавања и на чињеницу на коју указује сам Исак, а то је да се кроз ишчитавање разговара са самим писцем списа, у овом случају са Писцем Светих Списа. На крају се налази интегрални сирски текст са преводом на српски.

Кључне речи: Исак Учитељ, Исак Антиохијски, Свето Писмо, мемра, читање, сирски.

Summary: The author dedicates the first part of this paper to the presentation of the problem regarding identity of Isaac mentioned in the title of Memra. He begins by analysing the letter written by Jacob of Edessa (died in 708), which is one of the oldest preserved sources related to this issue. This letter actually presents three Isaacs who (at least partially) lived in the 5th century in the same area. After this part of the work, author consults “Foreword” by P. Bedjan, publisher of Memra’s Syriac text, and several studies by T. Bou Mansour, showing that scholars since 19th century had different opinions regarding the number of persons who wrote under the name Isaac during this same period. Following the analysis of Bou Mansour, the author proposes that the writer of Memra was probably Isaac who was known as Isaac of Antioch, opponent to Chalcedonian faith. The author also points out a certain dramatization that is inherent in the Memra. He notes that the text of the Memra is vivid and in dialogical form. Through it, Isaac gradually leads the reader/listener to the climax of its message, and that is the importance of constantly reading and learning the Scriptures. The author then reviews the contents of Memra and comments of Isaac’s idea that the very reading of text is actually a conversation with its writer and, in this case, with the writers of Holy Scriptures. This commentary is followed by the Syriac text of Memra and its translation into Serbian language.

Key words: Isaac the Teacher, Isaac of Antioch, Holy Scriptures, Memra, reading, Syrian.