Канони Светих Отаца као путоказ савременој правној науци и државном законодавству

Апстракт: Свети Оци су на Сабору у Анкири у свом 21. правилу све оне који женама дају отровне траве да би изазвале намјерни побачај, као и саму жену која то извршава, сврстали у ред убица. Свети Василије Велики је у свом Другом правилу и у Осмом такве жене уврстио исто у ред убица и објаснио да се такве подвргавају епитимији као убице са умишљајем (Сарајевски препис Законоправила Светог Саве 2. правило Светог Василија Великог, Дабар, 2015, 187). Исто тако правило 91. Светог Шестог Васељенског сабора Трулског подвргава казни као убице све оне жене које дају лијекове да се побаци и које узимају отрове што убијају дијете. Свети Сава је све ово унио у Законоправило и тиме ово уградио у Српску Цркву и државу. Дјетеубиствени лијек је термин који је Свети Сава употребио означавајући зачетак; самим тим у државном праву државе Немањића није било спорно да ли је дијете у мајчиној утроби субјект у праву. Од друге половине 20. вијека државно право удаљило се од постављених светосавских темеља и данас сматра да дијете у мајчиној утроби није субјект правне заштите већ да субјективитет стиче рођењем. Медицинска наука говори о пренаталном периоду живота дјетета, а пренатална психологија о осјећајима дјетета и памћењу свега онога што се збивало у околини. У овом раду се указује да је пренатална психологија у 21. вијеку доказала све оно све оно што су Свети Оци тврдили већ у 4. вијеку. Како су у Канонском праву већ од 4. вијека санкције у погледу убиства рођеног или нерођеног дјетета биле изједначене, онда је неодрживо да данас правна наука не стане у одбрану права на живот дјетета и предлаже се да се у државном законодавству дјетеубиство кажњава истом казном као и сва друга убиства. Савремена права жене да буде убица свог нерођеног дјетета треба преиначити у право жене на узвишено материнство.

Кључне ријечи: Канони, Свети Оци, право, законодавство, пренатална психологија, абортус, права дјеце.

Summary: In the 21st canon of the Council of Ankira, the Fathers of the Church had condemned as murderers all who give poison herbs to the women in order to induce abortion, as well as the women who willingly undergo such procedure. In his 2nd and 8th canons, Saint Basil the Great condemned such women as murderers and ordered them to undergo the same penance as the killers. The 96th canon of the Sixth Ecumenical Council also condemns as murderers all women who distribute or consume the medications for inducing abortion. Saint Sava accepted these canons in his Zakonopravilo, thus incorporating them into Serbian Church and Serbian state. „The child-killing medicine“ is a term that Saint Sava had used, so in the laws of the Nemanjic dynasty it was no longer questioned if the fetus is a real child or not. Since the second half of the 20th century, the state laws moved away from the Saint Sava’s traditions, denying the child in mother’s womb constitutional protection in the process, and acknowledging its subjectivity only after birth. The medical science has a notion of pre-natal period of child’s life, while the pre-natal psychology emphasizes child’s feelings and memories. In this paper, the author shows that the pre-natal psychology in the 21st century has proven all the facts brought out by the Fathers of the Church in the 4th century. Since the Canon Law of the 4th century equates penances for the murder of a born or yet unborn child, it is unacceptable for the modern law not to defend the child’s rights and not to propose the same punishment for the abortion as for the other kinds of murder. The modern right of a woman to be the murderer of her own child should be transformed into her right to elevated motherhood.

Key words: Canons, Fathers of the Church, law, legislation, prenatal psychology, abortion, child rights.