Историјске чињенице Христовог распећа у време римског намесника Понтија Пилата

Апстракт: Распеће Христово десило се у време владавине прокуратора Понтија Пилата, који је тада управљао Јудејом. Пилат је Исусу судио на основу захтева јеврејских старешина, који су га у Синедриону осудили за богохуљење, што се кажњавало каменовањем. Пошто нису имали право да извршавају смртне казне, Исуса су спровели код римског намесника, који је имао право да нареди Његову смрт. Јевреји су Исуса Пилату представили као разбојника и бунтовника, а не као богохулника, јер Пилат тада не би прихватио да суди. Пошто се Исус представљао као Син Божији, што је била титула римског цара, прокуратор је морао прихватити да суди, јер се присвајање царских титула сматрало преступом. Исус је, као разбојник и бунтовник, осуђен казном распећа, које се примењивало само на неримљане и побуњенике.

Кључне речи: Понтије Пилат, Исус Христос, Синедрион, распеће, суђење, прокуратор, првосвештеник, Јевреји.

Summary: The crucifixion of Christ happened during the reign of Pontius Pilate, the procurator of Judea. Pilate had condemned Jesus at the request of Jewish elders, who had already condemned Jesus in Sinhedrion for blasphemy, a felony punishable by stoning to death. Having no legal rights to perform death sentences, the Judeans sent Jesus to the Roman governor who had authority to order Jesus’ death. Jesus was presented to Pilate as a rebel and reactionary, and not as a blasphemer because, in that case, Pilate would have not accepted to condemn Him. Jesus called Himself the Son of God, which was a title of the Roman Emperor, and the governor was obliged to accept this case, because usurping imperial titles was considered a felony. Jesus was condemned as a criminal and a rebel, and was sentenced to death by crucifixion, a punishment performed only on rebels and non-Romans.

Key words: Pontius Pilate, Jesus Christ, Sanhedrin, crucifixion, judgment, procurator, high priest, Jews.