Demythologizing Messiah From Albrecht Ritschl to Richard Dawkins
Наслов на српском: Демитологизација Месије од Албрехта Ричла до Ричарда Докинса
Годишњак, год. ХХIV, бр. 24 (2025), стр. 1–20.
DOI 10.7251/CPBFSVO2524001T
Topalović Vladislav
University of East SarajevoFaculty of Orthodox Theology“Saint Basil of Ostrog,” Foča
Golijanin Vedran
University of East Sarajevo
Faculty of Orthodox Theology
“Saint Basil of Ostrog,” Foča
|
Abstract: The authors analyze the development of the cultural and theological image of Jesus from Albrecht Ritschl and the early days of Cultural Protestantism to the modern New Atheism movement. The image of Jesus in Richard Dawkins’ writings is a logical conclusion of the abandonment of the messianic idea, as dictated by specific Christ–culture dynamics that H. Richard Niebuhr described as “Christ of culture.” Following Niebuhr’s idea, the authors follow the evolution of this model across the illustrative examples of Ritschl, Rudolf Bultmann, Paul Tillich, Gordon Kaufman, and Richard Holloway, demonstrating how the “Christ of culture,” if consistent, leads to atheism. Key words: Christ, culture, New Atheism, Cultural Protestantism, messianic idea |
|
Резиме: Аутори износе преглед и критику процеса демитологизације хришћанске месијанске идеје у оквиру тзв. „културног хришћанства“. Посматрајући овај процес кроз призму Нибурових модела односа Христа и културе, конкретно модела „Христос културе“, аутори показују како је одбацивање изворног значења Месије и признавање доминантног статуса савременом научном светоназору (чак и у оквиру теологије) временом довело до подударности између закључака либералних теолога попут Ричарда Холовеја и атеиста попут Ричарда Докинса. Кључни моменти овог процеса илустровани су примерима практично кантовске теологије Албрехта Ричла, затим проблемом разумевања мита у мисли Рудолфа Бултмана, Пола Тилиха и Гордона Кауфмана и, на крају, сасвим разводњеном идејом хришћанства некадашњег поглавара Шкотске епископалне цркве Ричарда Холовеја. Ослањајући се на Нибурово промишљање о моделу „Христос културе“, аутори указују на неколико битних недостатака оваквог приступа месијанској идеји и традиционалној теологији уопште, првенствено на проблем доследности: уколико се библијски наратив потпуно сведе на једо погрешно разумевање мита које је неприхватљиво у контексту савремене науке, због чега се, након демитологизације месијанске идеје, задржава и сама идеја о постојању Бога? Борба са унутрашњом недоследношћу модела „Христос културе“ је из тог разлога упоређена са процесом суочавања са смрћу (што би, у случају „културног хришћанства“, била смрт Бога) који је описала Елизабет КиблерРос. У финалној критици, аутори се враћају на примедбу коју је Карл Барт упутио Фојербаху и њему сличним теолозима из Ричлове школе: једина адекватна критика у овом случају мора да се односи на лажну претпоставку о Богу као пројекцији људске моралне природе. Кључне речи: Христос, култура, нови атеизам, културни протестантизам, месијанска идеја. |
© 2025 by author
Licensee: Godišnjak, journal of Faculty of Orthodox Theology „Saint Basil of Ostrog“




Православни богословски факултет