Човјек као психосоматско биће по учењу апологета

Апстракт: Посебну пажњу у својим списима апологете придају космолошким и антрополошким интересовањима. Човјек је за апологете центар комплетне творевине. Цјелокупан свијет је створен за човјека, у којем он није обична индивидуа или објекат, већ литургијски члан у једној заједници. Он је психосоматско биће, створен од Једног Бога, из два елемента, нематеријалног – душе – и материјалног – тијелa – те се у њему уједињује сва творевина, па је човјек микрокосмос у макрокосмосу. Дакле, човјек је једна личност или ипостас из два позитивна састојка – тијела и душе, којима је заједнички створитељ Један Бог, а који се уједињују у личности човјека и сачињавају једно онтолошко јединство.

Кључне ријечи: Душа, тијело, апологете.

Summary: Apologists put special emphasis in their writings on cosmological and anthropological interests. For apologists, man is the centre of all creation. The whole world was created for man, who is not just a mere individual or object in it, but a liturgical member of a community. He is a psychosomatic being, created by the One God from two elements – the immaterial soul and the material body. Thus the whole creation unites in him, which is why man is a microcosm in macrocosm. Therefore, man is single personality, or hypostasis made from two positive ingredients – body and soul – that have One God as common Creator, and which unite in the person of man, comprising one ontological unity.

Key words: Soul, body, apologists.