Боголикост и слобода у педагогији Цркве

Апстракт: Човек који је створен као икона Божија своје постојање у створеном свету остварује на два начина. Један је литургијски који човека освећује и обожује, а други је нелитургијски који човека одваја од Бога и чини неслободним. Пуноћа боголикости јесте пуноћа слободе коју нуди заједница са Богом. Циљ педагогије Цркве је обожење човека, који као личност постоји у заједници слободе и љубави благодати Светога Духа, односно у литургијској заједници јединства Свете Тројице и целокупне творевине.

Кључне речи: Слобода, заједница, љубав, човек, благодат, обожење, боголикост, причешће, Свети Дух, Црква, педагогија, искуство, идентитет, грех.

Summary: The man, created in the image of God, realizes his existence in the world in two ways. One way is through Liturgy, which sanctifies and deifies him, while the other way is non-liturgical that separates him from God and nullifies his freedom. The fullness of Godlikeness is a fullness of freedom in the communion with God. The goal of Church’s pedagogy is a deification of man, so that he may exist as a person in the communion of freedom and love of the Holy Spirit’s grace, i.e. in the liturgical communion of the Holy Trinity and the entire creation.

Key words: Freedom, community, love, man, grace, deification, Godlikeness, communion, Holy Spirit, Church, pedagogy, experience, identity, sin.